Odgovor na ”novi srpski odgovor”

Krajnje je vrijeme da se crnogorski intelektualci skupe na Opštecrnogorskom kongresu na kojem će se donijeti strategije razvoja crnogorske nacionalne, kulturne, državne i identitetske svijesti i njihove afirmacije u sljedećih pet i narednih 20 godina. Donijeti strategije i postupati po njima

Čujemo često potonjih dana da funkcioneri Mandićeve Nove srpske demokratije pominju nekakav ”novi srpski odogovor” kao odbranu na sve češće napade na tu političku grupaciju koji dolaze iz okruženja, ali i od bivših saboraca u državi. 

Koliko smo mogli da pročitamo, ”novi srpski odgovor” je nova srpska politika u Crnoj Gori adaptirana trenutnoj situaciji i evropskom putu. Nama koji mnogo ne vjerujemo u mogućnost emancipacije srpske politike, a i onima koji se čvrsto drže temeljnih principa srpstva i od njih ne odstupaju, ovo sve izgleda kao još jedna velika maskarada, koja treba da opravda to što je funkcionerima NSD-a fotelja, narodski rečeno, oslačala. 

Mislim, nije im ni čudo, decenijama su čekali priliku da se uvale, tako da ne začuđuje to što sada ne žele da ostanu bez funkcija, titula, plata, vozača, sekretarica i ostalih privilegija. 

No, vratimo se par decenija unazad, tamo neđe godine nakon referenduma, a i dok su žuti još vladali Srbijom. Tada je o četnicima još vladao onaj narativ kao o bradatim i masnim sa kamama u zubima spremnim da prvom prilikom kolju nejač. Slika iz filmova Veljka Bulajića. To je umnogome činjelo tu četničku priču neprimamljivom novim naraštajima, a pogotovo jer je glavni zamajac u tome bio Vojislav Šešelj. 

Kad se to promijenilo, a na vlast došli dojučerašnji Šešeljevi pitomci, sprski nacionalistički krugovi krenuli su u ribrending četništva, kako bi ga iz nečeg nazadnog pretvorili u nešto kul. Nažalost, uspjeli su u tome. Navijači, rekviziti, pjesme, majice, filmovi… sve je to upiralo iz petnih žila da Dražu predstavi kao heroja, a četnike kao napredni pokret. 

Mi treba da brinemo  što je zapravo crnogorski odgovor na nova dešavanja i nove realnosti?

Mislim, zamislite tu nebulozu da klub koji se zove Zvezda i to Crvena ima grupu navijača koji se zovu ”Četnici sever”. Bilo kako bilo, ribrending je uspio, a izvezli su tu priču i u Crnu Goru. Sa druge strane, Matica srpska, tj. njen ogranak u Crnoj Gori, otvorio je čitaonicu u blizini podgoričkog Univerziteta i na taj način primamljivao mlade ljude da ispite spremaju u njihovim prostorijama. 

I tako, odeš, čitaš, učiš, pošalju ti kafu, proture letak, i poput raznih drugih sekti izvrše indoktrinaciju. Sa druge strane, država koja je imala zadatak da radi na obrazovanju mladih naraštaja nije uradila apsolutno ništa i kao produkt svega toga imali smo 2020. godinu.

No da se vratim na modernizaciju četništva. Iako smatram da je nova politika Nove srpske demokratije nastala iz čistog interesa, ipak ne treba podcijeniti ono što pokušavaju da podvale, a to je srpstvo kao popularnu, naprednu i zapadnu ideju, što ono nije, već se radi o retrogradnoj i pro-ruskoj politici. 

Međutim, ne smijemo da zanemarimo činjenicu da je ribrending uspio i kad su u pitanju četnici i kad je u pitanju nacionalizam. Zašto onda ne bi uspio i ovaj ribrending srpstva u Crnoj Gori iz antidržavne ideologije u prividno prozapadnu, a sa ciljem uklanjanja prepreka za infiltraciju u crnogorske institucije i njihovo likvidiranje kad za to dođe momenat. 

Naravno, kako se budu izbori bližili, NSD i Mandić sve teže i teže uspijevaće da objasne svojim biračima otkud odjednom EU, NATO i ostalo, a ne trobojka, srpski jezik i Kosovo. Vjerujem da će odgovor na to pitanje biti masovno zapošljavanje kako bi se skrenula pažnja sa ovih za njihove glasače ključnih pitanja. 

Crnogorci i dalje nemaju svoj nacionalni program niti se ko oko njega bori niti za njega zalaže…

Sa druge strane, Milan Knežević i DNP će kupiti kajmak, jer se radi o jednoj bukačkoj partiji, koja u suštini i nema politički program, pa joj zbog toga i nije strašno da bude u opoziciji, dok njeni lideri koriste interesantan momenat koji im se pružio. Iako mnogi misle da nije tako, smatram da je sukob NSD i DNP uzeo ozbiljnog maha, skoro do tačke nepovratnosti. 

Jednostavno, oni više nemaju zajedničkog neprijatelja, pa tako ni razloga da budu zajedno, s obzirom na to kad se uzme činjenica da pretenduju na slično biračko tijelo i povlačenje NSD-a u situaciju đe njihovo biračko tijelo postaje labilno. DNP samo treba da usisa ove zbunjene Srbe koji ne znaju što ih je snašlo i kako to da odjednom Jelisejska polja zamjenjuju Ravnu goru.

Ono o čemu mi treba da brinemo je to što je zapravo crnogorski odgovor na nova dešavanja i nove realnosti? Crnogorci i dalje nemaju svoj nacionalni program niti se ko oko njega bori niti za njega zalaže. Građanske partije, koje nažalost imaju zadatak da brane interes crnogorske etničke grupe, to ne rade primarno, a i kada rade, podređuju ga svojoj građanskoj politici. 

Krajnje je vrijeme da se crnogorski intelektualci skupe na Opštecrnogorskom kongresu na kojem će se donijeti kratkorična i dugoročna strategija razvoja crnogorske nacionalne, kulturne, državne i identitetske svijesti i njihove afirmacije u sljedećih pet i narednih dvadeset godina. Donijeti strategije i postupati po njima sinhronizovano. 

Smatram da u Crnoj Gori i crnogorskoj dijaspori postoji dovoljno svijesti da se ovi dokumenti kvalitetno izrade i da se kasnije po njima upravlja. Jer, bojim se da ako ostanemo izolovani u ovom istorijskom trenutku, nastavićemo da budemo izolovani i kasnije. Svi imaju svoje ”planove i odgovore”, a što to imaju Crnogorci? Fejsbuk i X patriotizam? To nas neće spasiti.